Катедра за њемачки језик и књижевност, основана, сходно рјешењу бр. 07.023/602-6870/09, 27. 11. 2009. године, надопунила је број студијских група Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, који је, почев од 1993, замијенио рад Филозофског факултета у некадашњем Сарајеву. Новооснована катедра кренула је, међутим, од почетка, а континуитет се огледа у томе што је од једанаест наставника и сарадника, колико је сарајевска германистика бројала 1980, на тридесетогодишњицу рада тамошњег факултета, једино др Рада Станаревић, која је 1992. напустила Сарајево, учествовала у оснивању нове катедре за германистику на Палама. Континуитет се огледа и у томе што су њено оснивање покренули некадашњи наставници Сарајевског универзитета проф. др Миленко Пикула, тада, 2009, декан Филозофског факултета Пале, као и проф. др Милош Ковачевић, србиста по струци, који и данас истрајно помаже њен рад и развој. Програми студија њемачког језика и књижевности ове младе катедре ослањају се, природно, на оне са Београдског и Бањалучког универзитета, баш као што су се са тих германистичких катедри у наставу и научну дјелатност на Палама укључили, било као гостујући, било као стални, готово сви садашњи кадрови. Студијски програм за језик сачинила је проф. др Божинка Петронијевић (Београд, Крагујевац), у почетку хонорарно ангажована и у настави, док је за књижевност то урадила Рада Станаревић, (Београд), бирана 2009. по конкурсу, као матични наставник нове катедре, у звање ванредног професора. Убрзо по оснивању Катедре изабрани су за асистенте: на пољу лингвистике – Младен Папаз (радни однос) из Источног Сарајева, и (хонорарно) – мр Јан Красни, са Филолошког факултета у Београду. Затим је за језичке области у звање доцента, по конкурсу, изабрана др Добрила Бегенишић (радни однос). У радни однос примљен је потом, као асистент за књижевност мр Александар Петровић из Братунца. За лектора је у исто вријеме био примљен у радни однос мр Марк Лај (Marc Ley) из Њемачке, са привременим боравиштем у Сарајеву. На лингвистичким предметима данас је хонорарно ангажована и др Ружица Зељко-Зубац из Мостара. Из Бањалуке су се, као гостујући наставници, недавно укључиле у рад Катедре др Сања Радановић и др Љиљана Аћимовић и најмлађи члан Немања Куртовић. Тако Катедра за германистику, чији је шеф од самог почетка др Саша Кнежевић, данас броји пет стално запослених наставника и сарадника и три гостујућа наставника. Од сто студената германистике, колико је уписано током протеклих година, неколико њих је већ дипломирало – Владимир Шарац, Драгана Велетић – и запослило се у школи на Палама и у Источном Сарајеву. Исто тако, успјело је нашој студенткињи Петри Стојчић да, као прва, добије DAAD-стипендију за студијски боравак у Вајмару, и да на тај начин отвори пут и другим студентима да своја знања проширују на њемачком говорном подручју и путем њемачких академских институција.
Наставници и сарадници који су (били) запослени на Катедри за њемачки језик и књижевност и предмети које држe:
- др Божинка Петронијевић, редовни професор (Увод у германистичку лингвистику, Савремени њемачки језик, Морфологија њемачког језика, Морфосинтакса њемачког језика, Синтакса њемачког језика);
- др Рада Станаревић, ванредни професор (Увод у студије њемачке књижевности I, Увод у студијe њемачке књижевности II, Њемачка књижевност 19. вијека I: романтизам, Њемачка књижевност 19. вијека II: реализам, Њемачка књижевност краја 19. и почетка 20. Вијека, Њемачка књижевност у доба Вајмарске републике, Семинар из њемачке књижевности: Фауст, Семинар из њемачке књижевности: Фауст II, Семинар из њемачке књижевности послије 1945. године, Семинар из њемачке послијератне књижевности II);
- др Сања Радановић, доцент (Методика наставе њемачког језика I, Методика наставе њемачког језика II);
- др Ружица Зељко-Зубац, доцент (Културна историја њемачког језичког подручја (Landeskunde) – Њемачка, Конфронтативна анализа њемачког и српског језика (синтагма), Културна историја њемачког језичког подручја (Landeskunde) – Аустрија, Конфронтативна анализа њемачког и српског језика (реченица), Лексикологија њемачког језика, Творба ријечи њемачког језика);
- др Љиљана Аћимовић, доцент (Средњевјековна њемачка књижевност, Културнo-политичка историја Њемачке (Кulturgeschichte), Њемачка књижевност 17. вијека: барок, Њемачка књижевност 18. вијека: просвјетитељство и Sturm und Drang, Њемачка класика);
- др Добрила Бегенишић, доцент (Историја њемачког језика, Увод у германистичку лингвистику, Савремени њемачки језик, Морфологија њемачког језика, Морфосинтакса њемачког језика, Синтакса њемачког језика);
- мр Јан Красни, асистент (Њемачка књижевност 17. вијека: барок, Њемачка књижевност 18. вијека: просвјетитељство и Sturm und Drang, Савремени њемачки језик 1,2);
- мр Марк Лај, лектор (Савремени њемачки језик 1,2,3,4,5,6,7,8, Културна историја њемачког језичког подручја (Landeskunde) – Њемачка, Културна историја њемачког језичког подручја (Landeskunde) – Аустрија);
- мр Александар Петровић, виши асистент (Средњовјековна њемачка књижевност, Њемачка књижевност 17. вијека: барок, Њемачка књижевност 18. вијека: просвјетитељство и Sturm und Drang, Њемачка књижевност 19. вијека I: романтизам, Њемачка књижевност 19. вијека II: реализам, Њемачка књижевност краја 19. и почетка 20. Вијека, Њемачка књижевност у доба Вајмарске републике, Семинар из њемачке књижевности: Фауст, Семинар из њемачке књижевности: Фауст II, Семинар из Њемачке књижевности послије 1945. године, Семинар из њемачке послијератне књижевности II);
- мр Младен Папаз, асистент (Увод у германистичку лингвистику, Савремени њемачки језик 1,2,3,4,5,6,7,8, Морфологија њемачког језика, Конфронтативна анализа њемачког и српског језика (синтагма), Конфронтативна анализа њемачког и српског језика (реченица), Морфосинтакса њемачког језика, Синтакса њемачког језика, Лексикологија њемачког језика, Творба ријечи њемачког језика);
- Немања Куртовић, асистент (Савремени њемачки језик 1,2,3,4,5,6,7,8, Увод у германистичку лингвистику, Морфологија њемачког језика, Лексикологија њемачког језика)