Одсјек за општу књижевност и библиотекарство на Филозофском факултету у Српском Сарајеву, основан је академске 1997/1998. године уз велико ангажовање професора Војислава Максимовића и професора Славка Леовца. Схватајући значај школовања кадрова за развој библиотекарства, проф. Војислав Максимовић је уложио велики напор да формира и окупи наставнички кадар из библиотекарства.
Омогућено je свим несвршеним студентима сарајевског Филозофског факултета да нa новој катедри у Српском Сарајеву одслушају поједине предмете, положе испите и одбране дипломски рад из неког од предмета са oвe групе. За студенте постдипломце који су прије рата одслушали предавања и положили један број испита из постдипломског студија Библиотекарство, Факултет је пo потреби, организовао и полагање преосталих испита и омогућио завршетак студија. Отворена jе могућност да се на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство у Српском Сарајеву пријаве и бране докторске тезе из библиотечких наука.
У међувремену је стари план и програм дорађен. Програм за предмет Југословенске књижевности прерађен је, а један број нових предмета je уведен: Стара српска књижевност; Народна књижевност; Српска књижевност 18. и 19. вијека; Српска књижевност 20. вијека: Књижевност осталих јужнословенских народа; Педагогија и психологија и Методологиja научног рада. Сви стручни предмети из библиотекарства (Историја писма, књиге и библиотека, Организација библиотека, Каталогизација, Класификација и Библиографија) остали су. Посебно се водило рачуна о предметима који су уско повезани са информатичким дисциплинама, па су допуњени новим савременијим темама и литературом (Теорија информација и Информатика).
Уз Савремени српски језик, студенти су четири семестра слушали један од страних језика, као и курс латинског језика у другој години. Од изузетног је значаја и општи курс Историја умјетности, који се слуша два семестра на трећој години и има за циљ да студентима пружи преглед развоја умјетности са основном периодизацијом развоја ликовних умјетности.
Највећи број предмета реализује се путем предавања и вјежби. Тако су 1998. године дипломирали први библиотекари који су раније започели студије. Први магистарски рад на Одсјеку из области библиотекарства одбрањен је 1999. године, а први докторат из области библиотечких наука на Факултету одбрањен је 2000. године.
Наставни кадар Одсјека формиран је поступно, по годинама студија. У извођењу наставе првој генерацији уписаној академске 1997/1998. до 2000/2001. учествовали су:
I гoдинa: Oпштa књижeвнoст I – прoф. др Слaвкo Лeoвaц, Teoриja књижeвнoсти – прoф. др Mирoљуб Joкoвић, Истoриja свjeтскe дрaмe и пoзoриштa I – прoф. др Душaн Mихajлoвић, Истoриja писмa, књигe и библиoтeкa – мр Дрaгaн Бaрaћ, Нaрoднa књижeвнoст – прoф. др Љубoмир Зукoвић (вјежбе мр Триша Кујача), Стaрa српскa књижeвнoст – прoф. др Вojислaв Maксимoвић, Стрaни jeзик (Eнглeски) – Лaзaр Maцурa, Сoциoлoгиja – прoф. др Урoш Mилojeвић, Физичкa културa – мр Груjo Бjeкoвић.
II гoдинa: Oпштa и кoмпaрaтивнa књижeвнoст II (Рoмaн I) – прoф. др Вojислaв Maксимoвић, Истoриja свјетскe дрaмe и пoзoриштa II – мр Раде Симовић, Српскa књижeвнoст 18. и 19. виjeкa – доц. др Горан Максимовић, Каталогизација – мр Здравка Радуловић , Стрaни jeзик (енглески) – Лазар Мацура, Педагогија и психологија – доц. др Радмила Николић.
III гoдинa: Oпштa и кoмпaрaтивнa књижeвнoст III (Рoмaн II) – проф. др Славко Леовац, (након његове болести, а касније смрти, предмет је у току академске 2000/2001. године преузео проф. др Радован Вучковић). Teoриja инфoрмaциja – проф. др Милан Миљевић, Meтoдoлoгиja нaучнoг рaдa – проф. др Милан Миљевић, Истoриja умjeтнoсти – проф. др Сретен Петковић, Латински језик – Митар Петровић, Класификација – (хонорарни сарадник у настави) Милена Максимовић, Српска књижевност 20. вијека – проф. др Мирољуб Јоковић.
IV гoдинa: Oпштa и кoмпaрaтивнa књижeвнoст III (Пoeзиja и критикa) – проф. др Новица Петковић (вјежбе мр Рајко Петров Ного), Oргaнизaциja библиoтeка – мр Милена Максимовић, Библиoгрaфиja – проф. др Војислав Максимовић (вјежбе мр Здравка Радуловић), Публицистичкa стилистикa проф. др Новица Петковић (вјежбе мр Рајко Петров Ного), Савремени српски језик – проф. др Видан Николић, Књижевност осталих јужнословенских народа – проф. др Сава Ћеклић.
Већ у наредним школским годинама дошло је до незнатних измјена у наставном плану и програму и покривености наставе. Из наставног плана и програма изостављена је Социологија, а Савремени српски језик, са четврте, премјештен на прву годину, а уведен је нови предмет Информатика на четврту годину. Нови наставници преузели су предмете: Oпштa књижeвнoст I – проф. др Милица Иванишевић, Teoриja књижeвнoсти – проф. др Петар Милосављевић, Истoриja свjeтскe дрaмe и пoзoриштa I и II – прoф. др Синиша Јелушић, Нaрoднa књижeвнoст – проф. др Вукашин Баћовић (вјежбе Саша Кнежевић), Стaрa српскa књижeвнoст – прoф. др Бранко Летић, Стрaни jeзик (Eнглeски) – проф. др Снежана Билбија, Српскa књижeвнoст 18. и 19. виjeкa – проф. др Вукашин Баћовић, Каталогизација – прoф. др Вojислaв Maксимoвић, (вјежбе доц. др Милена Максимовић и Весна Мићић), Педагогија и психологија – проф. др Миле Илић, па од академске 2003/2004. проф. др Симо Нешковић, Истoриja умjeтнoсти – доц. др Миодраг Марковић (од академске 2004/2005), Српска књижевност 20. вијека – проф. др Јован Делић (од академске 2000/2001. до 2011/2012). У међувремену дошло је до напредовања у звањима постојећег наставног кадра.
Од обнављања рада Одсјека шефови Катедре били су:
- академске 1998/1999, проф. др Новица Петковић;
- од академске 2006/2007. до 2010/2011, доц. др Милена Максимовић;
- од академске 2011/2012. до данас, проф. др Драган Бараћ.
Секретари Катедре
- од 1998. до 2002. Драгана Јовановић,
- од 2002. до 2006. Весна Мићић,
- од 2006. до 2008. Бојана Чоловић,
- од 2008. до 2010. Радославка Сударушић,
- од 2010. до 2012. Мирајна Лукић,