Зачеци институционализације студија Социологије почињу академске 1999/2000. године када са радом почиње двопредметни студијски програм Филозофија и социологија. Дјелимично заснивање социологије као академске дисциплине у том периоду није представљало подстицај, већ препреку за потпуну институционализацију кроз професионално образовање и организована експертска истраживања структурно-развојних проблема друштва. Оваква концепција наставног плана и програма заснивала се на традицији Филозофског факултета у Сарајеву, на коме је од оснивања постојао овакав двопредметни студиј, док је засебан студиј социологије постојао на Факултету политичких наука у Сарајеву. Такође, једна од препрека била је и недостатак наставника социолошког образовања – у вријеме оснивања овог студијског програма било их је само двоје (један редовни и један ванредни професор). Заступљеност социологије међу наставним предметима била је само 27%, готово исто као и наставних предмета из других нематичних дисциплина 23% . Један број социолошких предмета предавали су хонорарно ангажовани наставници без магистарских и докторских теза из социологије.
На све гласније захтјеве социолога да је неопходно основати посебне студије социологије, како на Филозофском факултету на Палама тако и у Бањалуци, Влада Републике Српске одобрила је његово покретање школске 2006/2007. године. Катедра за социологију почела се убрзано развијати и данас је једна од 17 катедри Филозофског факултета на Палама са највећим кадровским потенцијалом. Нови студијски програм социологије добио је лиценцу за рад од надлежног Министарства рјешењем 07.023/612-253-5/10, од 9. 9. 2011. Велико кашњење у организовању систематског социолошког образовања у односу на друге универзитетске центре, резултат је прије свега бурних друштвених догађаја, грађанског рата, прекомпоновања Босне и Херцеговине и оснивања Републике Српске, али и преовлађујућег мишљења у тадашњој академској заједници да је посебан студиј социологије непотребан и да се постојећим двопредметним студијем филозофије и социологије задовољавају како структурно-развојне потребе друштва тако и потребе дипломираних студената. Успjешна реализација ове иницијативе и обимне промјене у наставном програму обављене су захваљујући новом кадровском потенцијалу Катедре, а посебно преданом залагању шефа Катедре проф. др Рајка Куљића. У том периоду наставу на новооснованом студијском програму изводило је пет наставника и три асистента. Данас је на Катедри ангажовано седам редовних професора, три доцента и три асистента, а то су: др Рајко Куљић, редовни професор, др Зоран Аврамовић, редовни професор, др Божо Милошевић, редовни професор, др Милимир Мучибабић, редовни професор, др Ненад Кецмановић, редовни професор, др Никола Поплашен, редовни професор, др Лазо Ристић, редовни професор, др Драгомир Вуковић, ванредни професор, др Биљана Милошевић-Шошо, доцент, др Бисерка Кошарац, доцент, др Златиборка Попов Момчиновић, доцент, Бојан Ћорлука, виши асистент и Миле Вукајловић, виши асистент. Такође се за извођење наставе ангажује један број наставника са катедри за социологију других универзитета, са циљем да се квалитет наставе побољша.